Ефикасно учење 

 Ако :

• твоје мисли лутају док учиш
• имаш потешкоћа са концентрацијом
• лако одустајеш када ти учење не иде
• осећаш мрзовољу када треба да почнеш са радом
• бринеш да ли ћеш успети да научиш
• труд који улажеш не даје жељене резултате
• учиш напамет јер бринеш да нећеш довољно добро научити

У следећем тексту можеш да пронађеш смернице за ефикасно учење.

Уколико се определиш за одређене сугестије, важно је да их се доследно придржаваш. Као и у спорту, потребно је извесно време да први резултати постану уочљиви. Имај стрпљења и навијај за себе.

Радне навике

Зашто је корисно развити радне навике? То је начин да имаш:

• више квалитетног слободног времена

Ако ти „развлачење“ пред почетак учења не прија, ако сматраш да се тако изгуби много времена, размисли о стицању радних навика. Развијањем радних навика улажеш и у своје слободно време – добре радне навике омогућавају ефикасније учење и више времена за друге активности.

• бољи успех у школи

Без добрих радних навика није једноставно „покренути се“ и учити редовно. Можда ти је тешко да почнеш да учиш, па одлажеш учење док можеш... Или ти не полази за руком да редовно учиш. Могуће је да не постижеш колико желиш – развијене радне навике су предуслов за успех у школи.

Није лоше подсетити се...

... да је за стицање радних навика важно:

• правити распоред дневних активности – планирати време за учење, одмор и разоноду
• учити сваког дана у планираном термину

…да за стицање радних навика није корисно:

• избегавати планиране активности или одустајати

Обично учим „кампањски“ и за сада се сналазим. Ипак, знам да је важно да променим радне навике, али како да себе на то „натерам“?

Увек мораш имати на уму оно што је теби важније. Јасно постављен циљ помаже ти да не одустанеш ради тренутних жеља и потреба. Спортисти, на пример, пожеле да се одмарају или забаве у време предвиђено за тренинг. Ипак, жеља да напредују у спорту важнија им је од неких других личних циљева и то им даје снагу да истрају. Укратко, ако желиш добре радне навике, имај у виду:

• циљ – намеру да стекнеш радне навике и постигнеш успех у учењу
• распоред својих дневних активности
• план учења

План учења

План учења укључује:

Где ћу учити?

У ком временском интервалу ћу учити?

Шта ћу учити?

Којим редоследом ћу учити?

Где ћу учити?

• За столом

Учење у фотељи или на кревету може бити веома угодно, али није ефикасно јер води у поспаност. Будност је неопходна за добру концентрацију. Учењем за столом одржаваш будност.

• У радној атмосфери – припреми само предмете неопходне за учење

Замисли младу особу окружену занимљивим часописима, игрицама, поред телефона који често звони... Може ли у таквим условима концентрисано да учи једну од тежих лекција?

Важно је да:

• имаш стални радни простор или кутак – добро осветљен, проветрен...

Стални радни простор је важан за стицање радних навика. Може деловати чудно, али ако увек учиш на истом месту, временом ћеш размишљати о градиву чим седнеш.

• обезбедиш што “мирније” услове за учење

Неко воли да учи уз музику, неко не. У сваком случају, битно је да музика није гласна. И да те не прекидају телефонски позиви...

У ком временском интервалу ћу учити?

Важно је да се осећаш одморно и спремно за учење – пронађи свој ритам учења и редовно га се придржавај

Истраживања показују да је код већине учење најефикасније: пре подне од 8:00-11:00 и по подне од 16:00-19:00 часова.

Да ли је и код тебе тако? Можеш направити пробу – згодно је да откријеш у ком интервалу учиш најквалитетније и са најмање замора.

Корисно је да планираш колико ћеш градива за одређено време да савладаш

• Кад год испуниш план, награди себе нечим што волиш да радиш. Испуњен план, сам по себи, позитивно утиче на мотивацију, а награда може врло повољно да се одрази на елан за учење.
• Ако је твоја «кондиција за учење» релативно слаба, почни са умереним плановима које можеш да испуниш – и на тај начин развијеш мотивацију. Касније можеш да повећаваш количину градива коју желиш да научиш за одређено време.

Шта ћу учити?

Важно је:

• учити ново градиво истог дана,

Знаци, учити предмете који су тог дана били у распореду часова (ако је било новог градива) и израдити домаће задатке задате тог дана.

• а затим – понављати предмете који су наредног дана у распореду часова

Ново градиво треба учити одмах након што је испредавано јер:

• заборављање је најбрже на почетку

Нешто што ти је на часу било јасно можеш истог дана да проучиш и поновиш својим речима. У противном, велики део тог градива биће заборављен кроз неколико дана, па ће бити потребно више времена и труда за учење. А то је згодно избећи.

• битан услов успешног учења је да учење буде распоређено у времену

Ако је учење «кампањско» већа је вероватноћа збуњивања, мешања градива, научено краће траје...

Дакле, ако ново градиво учиш истог дана,

• спречаваш брзо заборављање већ наученог на часу,
• распоређујеш учење у времену (исто градиво ћеш поновити када буде у распореду часова за наредни дан).

Којим редоследом ћу учити?

Корисно је да:

• прво учиш градиво које ти је теже

Добро је да учиш теже градиво док се још осећаш одморно и свеже. Градиво које ти је лакше можеш да савладаш и касније.

• сродне наставне предмете не учиш један за другим – могло би доћи до „бркања“
• правиш паузе између учења различитих градива.

Пауза помаже да се научено градиво утврди – ако се не направи пауза пре учења новог градива, већа је вероватноћа да се градиво заборави или „побрка“ са раније наученим.

Није корисно:

• правити паузе током првог сата учења

Загревање је важно, како у спорту, тако и за ефикасно учење. Ако прерано направиш паузу, ефекат загревања нестаје и враћаш се на стартну позицију.

• правити превише дугачке паузе

Како треба учити

Почетни преглед градива

Циљ почетног прегледа је да се добије општа представа о ономе што се учи – идеја о главним темама, појмовима... У овој фази градиво се не чита у целини.

За почетни преглед је важно:

• најпре прочитати садржај поглавља – даје информацију о темама које се обрађују

• прочитати предговор
• «прелетети» градиво поглавља – прочитати наслове, поднаслове и понеку реченицу (на пример, истакнуте делове текста)
• обратити пажњу на табеле, графиконе, слике... – то су обично значајне информације
• пажљиво прочитати резиме (сажетак поглавља)

Зашто је потребно прегледати читаво поглавље ако се учи лекција?

• Ако знања добро организујеш, моћи ћеш лакше да их «пронађеш», када ти буду потребна
  Сродне предмете (на пример, књиге, одећу, кухињски прибор...) држимо на једном месту. Замисли да сродне ствари не држимо заједно – како бисмо их пронашли?
  Градећи општу представу о темама једног поглавља, правиш «полицу» из које ћеш касније «извлачити» знања која су ти потребна. Прегледом поглавља лекција добија своје логично место у целини.
• Делови добијају пун смисао, право значење, тек у оквиру целине.
  Знања која су повезана су најјаснија – може се рећи да једно знање «објашњава» друго, доприноси смислу другог знања. Смисао сваке лекције постаје јаснији у склопу поглавља коме припада – у контексту других лекција сродног садржаја.
• Током прегледа могу ти се наметнути питања. Ако градиво читаш тражећи одговор на неко питање, то је добро за концентрацију, уочавање битних делова, па чак и за каснију припрему за одговарање.

Обично се питања спонтано јављају када нас нешто заинтересује. Ако ти се не наметне много питања, нека те то не брине. Прегледом градива сигурно ћеш стећи барем грубу слику о ономе што ћеш учити – а то је циљ прегледа.

Постављање питања у вези са лекцијом

Још увек не читамо лекцију у целини. Наслов и поднаслове лекције претварамо у питања, на која ћемо одговорити током каснијег проучавања лекције. На овај начин и пре читања лекције усмеравамо пажњу на оно што је битно.

Можемо да поставимо и питање: «Који проблем ова лекција покушава да реши?» или «Које су главне идеје које писац покушава да нам пренесе овом лекцијом?». Питања која можемо да формулишемо у вези са конкретним поднасловима, или са насловом лекције, су веома бројна.

Проучавање лекције у целини

Пажљиво читамо лекцију у целини. Док читамо, размишљамо и трудимо се да:

• одговоримо на питања која смо поставили у претходној фази
• повежемо то што читамо са оним што вец знамо.

Када лекцију проучаваш имајући у виду постављена питања, усредсређујеш се на оно што је битно.

Повезујући лекцију са оним што већ знаш, повезујеш ново градиво са својим активним знањем – оним знањем које ти је увек на располагању.

Подвлачење није обавезно. Ако се одлучиш да подвлачиш текст важно је да знаш:

• Подвлачењем истичемо битне идеје– како бисмо себи после олакшали обнављање.
• Подвлачимо тек када схватимо смисао целе лекције и важније појмове – тада можемо да проценимо који су делови битни, а који нису.
• Подвлачимо кључне речи или делове реченица.
• Није корисно подвлачити више од 10-15% текста. Ако подвучемо већи део текста, то није од помоћи у обнављању градива – ако је скоро све подвучено, ништа није посебно истакнуто.

Када завршиш са проучавањем лекције, можеш да напишеш скицу или резиме, а ако желиш, и једно и друго.

Скица – тезе којима истичемо структуру лекције, као и најважније идеје и чињенице.

Резиме је укратко препричана лекција.

Писање скице или резимеа није обавезно, али ти може помоћи да:

• издвојиш суштину лекције од детаља и мање битних делова
• градиво касније успешно поновиш.

Препричавање лекције

У овој фази покушавамо да се присетимо главних идеја и да их препричамо. Ако смо подвлачили, можемо да планирамо излагање на основу истакнутих делова текста. Важно је да препричавамо својим речима .

После препричавања можеш да провериш да ли су главне идеје тачно и у потпуности препричане. Препричавање може да ти помогне да:

• откријеш «празнине» у свом знању
• боље организујеш чињенице у својој глави

Важно је да не почињеш са преслишавањем пре него што схватиш главне појмове и идеје – да се препричавање не би претворило у нагађање. После препричавања можеш поново читати и проучавати лекцију, ако је потребно.

Провера и обнављање лекције и поглавља

Када завршиш са проучавањем градива, прегледај своје белешке (скицу, резиме...) и онда се преслишај – без гледања бележака провери своје познавање главних идеја. Покушај да схватиш како су разне чињенице међусобно повезане.

То важи како за проверу лекције, тако и за проверу поглавља.

Да ли ти се некада догодило да мислиш да добро знаш лекцију, а да током одговарања на часу не успеш да се сетиш основних идеја или повежеш цињенице? То значи да је градиво научено само до степена препознавања, али се не може изложити, одговорити на подпитања наставника, применити у контролним задацима... Зато је важно да, без гледања у белешке или књигу, провериш да ли у потпуности владаш кључним идејама и њиховим везама. Када дође на ред провера целог поглавља, можда ћеш имати потребу да прелисташ књигу и провериш кључне чињенице и идеје. Корисно је да поново погледаш садржај поглавља и повежеш важне чињенице са насловима.

Важно је:

• поновити проверу – на пример после два дана, осам дана, након месец дана... То је обнављање градива. Пошто је заборављање најбрже на почетку, обнављање се најпре врши у краћим, а после у дужим временским размацима.
• почети са провером и обнављањем градива на време. Прави тренутак за прву проверу је одмах пошто се одређено градиво научи – није корисно сачекати дан пред контролни задатак или најављено одговарање.

Укратко, учење са разумевањем подразумева:

• почетни преглед градива
• постављање питања на основу наслова и поднаслова лекције
• проучавање лекције у целини
• препричавање својим речима
• проверу и обнављање, како научене лекције, тако касније и поглавља у целини

Шта ако ме градиво не интересује?

Обично нам се не допада све што се учи у школи. Некада морамо да учимо и оно што нам није занимљиво. Да ли можемо себи да олакшамо учење мање занимљивих лекција? Одговор је ДА.

Мотиви који нас подстичу на стицање знања су различити. Интересовање је једно од најснажнијих покретача учења. Што је већа заинтересованост за неку област, то је учење брже, успешније, а знање дуготрајније.

Можда те тренутно не занима неки школски предмет или градиво. Уколико допустиш могућност да се временом може развити интересовање за ту област, олакшаћеш себи учење. Закључак да те нешто нимало не занима није од помоћи – ствара отпор и отежава учење.

Интересовања се могу мењати и проширивати. Често нам се нешто допадне тек кад више сазнамо о томе – рецимо, прочитамо неку књигу до краја, погледамо филм о коме је први утисак био неповољан... Интересовање често може да нам пробуди и сам наставник својим стилом рада и својом личношћу. Нека интересовања се развијају тек са одређеним степеном зрелости. Уосталом, нека знања нам можда никада неће бити посебно занимљива, али нам могу бити од користи у будућности.

Дакле, ако ти сада није занимљиво неко градиво које учиш у школи, посматрај то као:

• нешто што те може касније заинтересовати
• нешто што ти може бити корисно.

И на крају, похвали себе јер напредујеш у учењу и на добром си путу да постанеш АС У ОВОЈ ДИСЦИПЛИНИ...